- Идеја нам је да оне ствари које утичу на конкурентност у области пољопривредне производње максимално поспешимо и да почнемо да вреднујемо квалитет давањем субвенција - рекао је Недимовић

Како ће држава помоћи пољопривреднике наредне године, односно да ли је завршена анализа мера са Светском банком? Да ли ћемо спречити продају земље странцима и како напредује долазак Тениса у Србију? Која је област пољопривреде најисплативија и где да грађани уложе новац, само су нека од питања за министра пољопривреде Бранислава Недимовића.

Пре него што је изабран за министра, обављао је функцију градоначелника Сремске Митровице где је имао прилику да се упозна са проблемима аграра.

Како и сам каже, “потиче из места где пољопривредна производња игра доминантну улогу, а Срем као подручје доприноси квалитету пољопривредне производње”, те је имао прилику да се среће са проблематиком државног пољопривредног земљишта, са проблематиком довођења инвеститора из области прерађивачке индустрије, са људима који живе од пољопривредне производње директно или индиректно…

Разговарали сте са тимом Светске банке о структури аграрног буџета. Иако до усвајања буџета за наредну годину, још има времена, које су то мере које су се добро показале, а које ће бити укинуте, пошто су се показале као неделотворне и да ли ће доћи до повећања аграрног буџета?

– Са Светском банком и Монетарним фондом већ интензивно радимо, имамо доста заједничко виђење са њима како би српска пољопривреда требало да изгледа у наредним годинама. Бацили смо се на анализу постојећих мера, јер да би нешто могло да егзистира, морате да знате како да га мерите и какве је резултате постигло на терену. Фокус аграрног буџета за 2017. и 2018. годину ће бити на сектору инвестиција, улагања и давања субвенција за набавку опреме, механизације и објеката за изградњу и реконструкцију прерађивачких капацитета. Идеја нам је да оне ствари које утичу на конкурентност у области пољопривредне производње максимално поспешимо и да почнемо да вреднујемо квалитет давањем субвенција. Морамо комплетно да се позабавимо безбедношћу хране која у овом тренутку није била у фокусу прошлих министара. На нама је да докажемо да Србија контролише своје тржиште хране, макар онога што представља најосетљивије производе, а то су месо и млеко.

Рекли сте да је циљ Министарства да пољопривредна газдинства остварују већи приход, који сада око 6 хиљада годишње, док је у ЕУ четири пута већи. Како мислите то да постигнете?

– У овом тренутку имамо 5.990 евра по пољопривредном газдинству – просечно створене вредности. Највећи део вредности се створи у пољопривредним газдинствима, један део у правним лицима и задругама, али је чињеница да је та цифра у ЕУ четири пута већа. Идемо на то да не продајемо само просте производе, јабуке, жито… већ полупроизводе и готове производе који имају већу вредност на тржишту. Идеја нам је да том вредношћу повећамо цифру у наредним годинама.

Најавили сте већу подршку прерађивачима. Да ли ћемо коначно изаћи из тог зачараног круга да производимо воће и поврће, које после странци прерађују и после нам пласирају те производе?

– Не ради се ту само о воћу и поврћу, већ и о житарицама, делимично и уљарицама. Ми смо увек продавали примарне пољопривредне производе. Морамо да увежемо потребе тржишта и јасно да кажемо каква су средњорочна и дугорочна очекивања на тржишту пољопривредних производа у нашем окружењу. Морамо да објаснимо малим и средњим предузећима и пољопривредним газдинствима шта су очекивања. Као што имамо проблем са млеком на светском тржишту. Имамо проблем у млекарству јер постоје санкције између Русије и Европске уније. ЕУ је потрошила 1,6 милијарди евра да би спасила свој млекарски сектор зато што постоје санкције и нема млека на европском тржишту. Количина млека је и даље иста и онда то млеко почиње да притиска тржишта која су слободнија, као наше. Ако су та тржишта незаштићена, може да вас преплави количина јефтиног млека и да вам потпуно уништи прерађивачку индустрију и то је добра одлука Владе Србије око заштитиних мера коју су многи оспоравали, али та одлука је спасила наш сточни фонд, посебно у делу говедарства.