У новој индустријској зони у Кули већ ради 150 радника, до краја године биће отворена још два погона у којима ће посао добити још 500 људи, каже у интервјуу Информеру Велибор Милојичић, председник кулске општине.
Милојичић додаје да је смањење броја незапослених главни задатак локалне самоуправе.

– Претходних година поставили смо циљ – да опремимо индустријску зону и створимо услове за долазак инвеститора. Тако је уређена нова индустријска зона у којој већ послује погон „Севепланта“ са 150 запослених. До краја октобра очекујемо отварање погона „Калцедоније“ и запошљавање око 300 радника, као и отварање компаније „Еуроин“, где ће посао добити 200 људи. У контакту смо и са другим компанијама. Доћи ће, дакле, до смањења броја незапослених, што ће директно утицати на побољшање квалитета живота грађана.
Шта бисте посебно издвојили – догађаје, инвестиције, успехе – који су обележили ову годину?

– Велики број инфраструктурних пројеката биће приведен крају. Очекујемо завршетак изградње канализационе мреже и потисног вода у Црвенки и Кули, чиме ће све отпадне воде бити транспортоване у централни пречистач у Врбасу. Тако ће се стећи услови за чишћење Великог бачког канала. Завршена је и изградња новог Дома здравља, очекујем да ће до краја септембра почети с радом и бити на услузи грађанима, завршена је и нова спортска хала у Сивцу. Пред нама је отварање тендера за изградњу Спортско-рекреативног центра.
Је ли општина Кула самостално извела ове пројекте?

– Наравно да није. Ове капиталне пројекте не бисмо успели да завршимо како без републичке, тако и без помоћи Покрајине. Колико је значајно то што имамо подршку власти најбоље показује чињеница да смо само за ова три пројекта – Дом здравља, канализација и базен – добили око 500 милиона динара.

Кула је некад била симбол развоја, може ли да врати стари сјај?

– Прва асоцијација када кажемо Кула враћа нас у седамдесете година прошлог века када је привреда била развијена. Успешно су пословале многе фабрике, „Истра“, „Слобода“, затим кожара, шећерана и фабрика бисквита „Јафа“, као и пољопривредни комбинати. Нажалост, деведесетих година дошло је до тоталног урушавања привреде. Ипак, највећи квалитет општине су људи. Поносни смо што је Кула мултиетничка средина позната по складном животу без националних инцидената, а у привредном смислу највеће наше богатство је 44.000 хектара најквалитетнијег пољопривредног земљишта.

Шта бисте издвојили као најважнији посао у будућности?

– Очекујемо даљи развој пољопривреде, као и смањење незапослености. Циљ је да створимо услове да млади више не одлазе из Куле. Да бисмо то остварили неопходно је испунити два предуслова – квалитетна радна места и квалитетан друштвени живот.
– Општина Кула је позната и по гостопримству и великом броју манифестација у свим насељеним местима. Имамо Слатке дане у Црвенки, Фестивал аматерских позоришта у Кули, Трку пријатељства, традиционални Фестивал русинске културе „Црвена ружа“, Међународни фестивал песника за децу „Булка“, Фестивал акустичне музике у Сивцу „Фамус“. Дани традиције и Фестивал крстурске паприке ове године забележили су велику посећеност, а били су организовани у сарадњи са општином Калоча из Мађарске и суфинансирани од ЕУ – каже Милојичић.