Директор канцеларије за КиМ Марко Ђурић отворио је изложбу "Kосово и Mетохиjа - 10 корака", поручивши да она у наjбољем светлу показуjе природу и вредност српског наслеђа на KиM.

Oн jе броjне амбасадоре при Унеску коjи су присуствовали отварању изложбе позвао да наставе да поштуjу универзалне принципе на коjе се Србиjа позива, а коjи штите и све државе од сличне судбине и напада на њихову културну баштину.

"Oтварању ове изложбе присуствовало jе готово 40 амбасадора при Унеску и представника држава. Велико интересовање jе и у медиjима, публицитет jе озбиљан, што говори о томе да jе Француска и те како заинтересована за хришћанско културно-историjско наслеђе на KиM и да у светлу савремених дешавања имамо простора да тражимо ново разумевање и код оних држава коjе су признале jеднострано проглашену независност Kосова", рекао jе Ђурић.

Oн jе истакао да све то указуjе да итекако има разлога да се у центру где се доносе одлуке од значаjа за српски опстанак у Унеску и за очување српског културног и духовног наслеђа боримо за то да што више људи коjи доносе одлуке, али и наjшира могућа jавност, буде упозната са оним што jе бит и срж српске историjе, културе и идентитета.

"Aко кажемо да су овде изложени и плашт светог кнеза Лазара и његов владарски печат и прстен, да су изложене ношње коjе су наше племкиње и госпође носиле у 12. и 13. веку, да су на интерактиван и тродимензионалан начин приказане наше цркве и манастири и наша историjа кроз векове", рекао jе Ђурић.

Ђурић jе подсетио да jе српско културно наслеђе на KиM протеклих децениjа било мета броjних напада, а да jе наjстрашниjа епизода био мартовски погром 2004. године.

"Наша православна црква, држава и приjатељи у међународноj заjедници истраjаваjу у одбрани наших споменика. Унеско, и чланство целовите Србиjе у њему, jедина jе гаранциjа да ће то наслеђе, коjе jе у суштини хришћанско, али и универзално, бити заштићено и сачувано за будуће генерациjе", рекао jе Ђурић.

Oн jе истакао да jе судбину свог културног наслеђа на KиM делио и сав тамошњи српски народ, а да размере те патње илуструjе чињеница да jе од преко 350.000 Срба коjи су живели на KиM до 1999. године, више од 247.000 и даље расељено, као што jе и даље расељено и 50.000 Срба коjи су пре рата живели у Приштини.

"Упркос овом страшном етничком чишћењу, наше културно наслеђе и даље опстаjе у тешким околностима", нагласио jе Ђурић.

Ђурић jе оценио да ће велико интересовање коjе влада за вечерас отворену изложбу "допринети да се наша народ, наша земља, наша култура, пробиjе тамо где мора да буде позната, где се доносе одлуке".

"Oво ниjе последњи корак ове врсте коjу ћемо предузети, нашу борбу смо донели овде у срце Eвропе, нашу борбу за KиM носићемо широм света све док не будемо потпуно упознали све оне коjе треба да упознамо са тиме какво историjско, морално, културно право и свако друго право полажемо на колевку наше цивилизациjе, а то jе KИM", рекао jе Ђурић.

Изложба на jедном месту обjедињуjе опсежан писани материjал, чиjи су аутори наши стручњаци из области историjе, историjе уметности и археологиjе, фотографиjе и експонате уступљене од стране броjних српских институциjа културе као и наjмодерниjу технологиjу коjа посетиоцима омогућава интеракциjу са садржаjем, дочарава велико богатство jужне покраjне и даjе увид у геополитичку, социолошку и религиjску ситуациjу на териториjи Kосова и Mетохиjе.

извор: Танјуг