Министар без портфеља задужен за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић, за „СНС Информатор“ каже да сви у Европској унији, а и шире поздрављају, не најаву, већ спровођење важних економских реформи у Србији. Према њеним речима, европски званичници, и не само они, у својим оценама истичу да предузети реформски напори Владе заслужују поштовање и подршку.

... Реформски процес у Србији препознат је као најважнији елемент који би требало да доведе до напретка земље у кључним областима. И, нека нико не мисли да су те оцене олако дате, без студиозних анализа, као што то чини опозиција, критикујући сваки потез Владе без икакве аргументације. Оцене су резултат нашег рада. Србија је препозната као одговорна држава. Сви ми добро знамо да резултати не могу да се појаве током ноћи, исто као што сви добро знамо да без суштинских промена нема ни напретка. То вам је као са покретањем сопственог бизниса. Када отпочињете посао свесни сте да ћете првих неколико година морати да уложите много времена и труда, да ћете морати много тога да се одрекнете, како ни једног тренутка не би довели у питање своју посвећеност и усредсређеност ка остваривању крајњег циља, односно стицања профита. Поставља се питање, ако сви знамо како ствари функционишу, откуда толико неразумевање? Одговор је једноставан: прихватањем реалности многи би морали да признају лоше потезе из прошлости, а на крају крајева увек је лакше бежати од одговорности и критиковати, него радити. Влада је покренула реформски процес и за годину-две, можда већ и крајем ове године, видеће се резултати, који сада могу да се препознају само на нивоу бројки. Улога одговорне владе је да трасира пут којим грађани желе да иду, а то је пут ка бољитку. И наши европски партнери то препознају.

* Више пута сте указали на потребу појачане законодавне активности, како би се до краја 2018. наше законодавство у потпуности усагласило са европским. У којим областима су потребне највеће измене?

... Не ради се о крупним изменама. Скрининзи, на којима је ЕУ предочила своје стандарде и законодавство, а ми, са наше стране, кроз преговарачке тимове које смо имали по различитим групама у 35 поглавља, представили наше стандарде, показали су да је наше законодавство у значајној мери усклађено са оним што су стандарди ЕУ. Због тога и цео процес треба да посматрамо као могућност да успоставимо бољи и ефикаснији систем у областима о којима се преговара, а не као испуњавање одређених услова. Ми се стално у самокритици позивамо да „у уређеном свету“ то боље функционише, ако је већ тако онда треба да се реформишемо по угледу на тај свет и почнемо да примењујемо стандарде којима ћемо унапредити живот наших грађана. Преговори ће, заправо, бити инструмент за праћење примене тих стандарда. Отварање поглавља представља преговарање о примени одређених стандарда, односно о роковима и најбољим моделима примене. У току преговора најважније је да покажемо капацитет за примену кроз свих 35 поглавља.

* Недавно сте рекли да је Брисел постао центар лобирања и да је у њему регистровано више од 20.000 лобиста. Како се Србија сналази на пољу лобирања, које итекако олакшава постизање циљева?

... У Србији још увек постоје предрасуде о лобирању, које се повезује са корупцијом и нелегалним деловањем и због тога је важно, за почетак, променити перцепцију јавности о овој делатности. Често говоримо како су неке друге државе боље лобирале од нас, а онда, с друге стране, говоримо о лобирању као о нечему што је нетранспарентно. Да се разумемо, лобирање није и не може да буде замена за институционално деловање државе, али свакако да може да буде корисно за Србију, не само на њеном путу европских интеграција, већ и шире. Када се дефинишу циљеви и када се прати њихова реализација, лобирање је транспарентан процес који смањује потенцијалну корупцију и може само да олакша постизање циљева. Ако се тако поставе ствари, онда је лобирање конкретан процес, јер предвиђа јасан резултат у задатој агенди, и ефикасан процес, јер омогућава постизање најбољег резултата у датим околниостима. Због тога је важно да систем препозна лобирање као легитимну праксу, односно да та делатност буде регулисана, или законом, или неком врстом регистра, какви постоје свуда у свету да бисмо могли да говоримо о ангажовању лобиста.

* Ви сте и Национални ИПА координатор, а ЕУ је највећи донатор у Србији. Колико средстава можемо да очекујемо у наредном периоду и каква је Ваша оцена колико је јавност упозната са пројектима који се финсирају из фондова ЕУ?

... Као министру и националном координатору за ИПА, драго ми је да сам успела да подигнем интересовање јавности, видљивост и значај ИПА фондова. Сам систем управљања ИПА средствима јесте компликован и врло често је тешко на разумљив начин пренети општој јавности информације о томе шта ИПА значи и како се спроводи, али оно што највише говори су сами резултати и конкретне користи за грађане. Зато не изненађује да, рецимо, програме прекограничне сарадње који се спроводе најближе локалним заједницама, грађани препознају и виде непосредне користи од помоћи ЕУ. Важно је нагласити да су у питању бесповратна средства ЕУ, која се усмеравају на унапређење живота грађана, кроз конкретне пројекте, или кроз подршку структурним реформама. Кроз инструмент претприступне помоћи ИПА II, у периоду од 2014-2020 године, Србији ће бити на располагању 1,5 милијарда евра, што на годишњем нивоу износи просечно 200 милиона евра. Већ смо припремили пројекте за ИПА 2014. у износу од 179,1 милион евра и очекујемо убрзо потписивање финансијских споразума, након чега ће се отпочети са реализацијом дела средстава. Даћу вам само пример, из ИПА 2014, 62 милиона евра намењено је санацији штете од поплава и ова средства ће нам бити на располагању у најскоријем року, како бисмо, што је могуће ефикасније, искористили грађевинску сезону. Посебно бих истакла да је Европска комисија усвојила и ИПАРД програм за Републику Србију. Ради се о средствима намењеним за пољопривреду и рурални развој. Кроз овај програм, чији почетак реализације очекујемо 2016. године, уколико будемо успешни, нашим пољопривредницима ће до 2020. године бити на располагању 175 милиона евра.

Подршка ЕУ регионалној сарадњи

ЕУ пружа и подршку регионалној сарадњи, кроз регионални Инструмент за претприступну помоћ- Вишекорисничку ИПА. Средства из овог Инструмента намењена су финансирању регионалних приоритета и потреба, а корисници интензивно сарађују у процесу планирања, припреме и спровођења пројеката. Приоритетне области финансирања су демократија и владавина права, укључујући подршку изградњи демократских институција, управљање јавним финансијама, подршку цивилном друштву, медијима, економско управљање, конкурентност и иновације, транспорт, енергетика, заштита животне средине, образовање, запошљавање и социјална политика. Индикативни обим средстава финансијске подршке, у оквиру седмогодишњег периода 2014- 2020, износи 2,9 милијарди евра.

Извор: СНС Информатор