Председник Покрајинске владе Игор Мировић изјавио је данас да је 9. мај један од најзначајнијих датума у целокупној историји наше цивилизације, јер је на тај датум пре 72 године, након шест крвавих ратних година које су у свету однеле више од 60 милиона жртава, зло фашизма и формално капитулирало.

Обраћајући се присутнима на свечаној академији поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату у Дому Војске Србије у Новом Саду, Мировић је подсетио да се српски народ сврстао међу народе који су у том страшном времену били део фронта против фашизма, што нас и наше потомке с правом чини поносним.

''Онима који су пре седам деценија поразили фашизам, највиши идеали били су слобода и равноправност народа и њихово право да буду своји на своме. То су идеали за које се Србија и српски народ боре и данас. И то је оно што многима смета", поручио је Мировић.

Зато та борба није лака и да бисмо у њој победили неопходни су нам храброст, одлучност и, изнад свега, унутрашње јединство, додао је он.

"Данашња Србија све то има и никоме нећемо дозволити да то јединство поремети. Не само због нас самих или слободарске традиције чији је део и дан који данас обележавамо, већ пре свега због генерација које долазе. Њима, сви заједно, морамо да оставимо слободну, стабилну у просперитетну Србију. Немам никаву дилему да ћемо то и учинити'', поручио је председник Покрајинске владе.

Мировић је подсетио на примере великог херојства у Другом светском рату, почев од првог дана, 6. априла 1941. године, када су пилоти храброг 6. ловачког пука полетели са територије Војводине, неки од њих са резервног аеродрома у Крушедолу, супротставили се далеко надмоћнијем непријатељу, знајући да ће изгубити своје животе, али знајући да бране вредности које се данас обележавају и славе.

Подсетио је и на чувени Раднички батаљон чији су сви борци пали штитећи своју претпостављену команду и тако поновили Термопиле и бој на Чокешини.

Ту су и примери поручника Спасића и Машере, официра који су остали на свом броду у Боки которској који су потопили да не би доспео у руке окупатору, затим сина војводе Мишића, мајора Мишића и његовог колеге мајора Фрегла, над којима је извршена смртна пресуда немачког војног суда што су штитили своју команду.

Или, када је партизанска војвођанска дивизија у садејству са јединицама украјинског фронта Совјетске армије, за само 48 сати елиминисала нацистичко-усташко упориште у Вуковару.

извор: Танјуг