НОВИ САД - Председник Покрајинске владе Игор Мировић је изјавио данас да је сто дана рада ове администрације било мало времена за припрему оних пројеката који раније нису били у фокусу, не само претходне Покрајинске владе, него и много раније. Он је, у емисији Сучељавање Радио-телевизије Војводине, истакао да је његов тим неке ствари поставио у први план, попут здравствене опреме, која неоправдано заобилази Војводину већ деценијама, али и нове зграде Радио-телевизије Војводине. ...

Мировић је истакао да се у претходном периоду бавио избором нових, стручних и одговорних људи.

"Желео сам да формирам тим који ће имати снаге да спроводи озбиљне пројекте у Војводини, да сарађује и са Владом Републике Србије и са локалним самоуправама. Тим који ће имати снаге да сам представи, пројекте, да их прати и реализује. За веома кратко време је дошао и добар резултат", нагласио је он.

Мировић каже да су се бавили и анализом оног што је урађено у мандату претходне Покрајинске владе.

"Интересантно је питање нових проблематичних уговора и послова које смо затекли, о којима раније није било речи., Било је речи о афери око Хетерленда и опреме за Каменицу 2. Али сада има много нових уговора. Пре четири године започета је реконструкција старог блока Клинике за гинекологију и акушерство у Новом Саду, а ми смо утврдили да је око милион и по евра плаћено више, него што је изведено радова. Слична ситуација је и са велнес центром Бање Јунаковић, где су се више пута плаћали исти радови", објашњава он.

Мировић додаје да је интересантна ситуација и са Фондом за нове технологије, где је посебна радна група Покрајинске владе коју је формирао, утврдила да је више од 32 милиона евра пласирано према предузећима у Војводини, где су средства додељивана без и једног конкретног инструмента плаћања или су ти инструменти били слаби.

Он каже да је нова Покрајинска влада сада у ситуацији да не може да наплати више од милијарду динара, јер нити има новца у тим предузећима, нити има робе која је уговорима додељивана на основу конкурса Фонда за нове технологије.

"На десетине је таквих уговора. Ја сам изнео само три занимљиве групе, али таква ситуација је и у оквиру Фонда за капитална улагања и других секретаријата, где је било много пропуста. О многим пропустима смо обавестили надлежне државне органе, а да ли ће и када они поступати то је питање за њих", објашњава он.

Председник Покрајинске владе истиче да су неке ствари разуму несхватљиве: "Исплаћивати новац из буџета, а немати ни један елемент обезбеђења".

"Тај процес је трајао током 2012. 2013. и 2014. године, све до прве половине 2015. када коначно уводе гаранцију пословне банке и хипотеку као средство обезбеђења за доделу средстава, и то на притисак Српске напредне странке, као опозиционе странке, током расправе у Скупштини АП Војводине. На то трошити милијарде динара, а истовремено урушавати друге важне системе, јесте несхватљиво", наводи он.

Мировић додаје да су се такве ствари дешавале и у Управи за капитална улагања, у делу секретаријата за пољопривреду, приликом доделе средстава чија реализација није никада до краја проверавана кроз надлежне комисије, па и у делу секретаријата за високо образовање.

"Постојао је један манир, према некој врсти утицаја и дневне политичке снаге, да су без приоритета додељивана средства на основу принципа феуда, по критеријумима који никада нису били јавни и транспарентни", указује он.

Мировић каже да је, у овом тренутку, Војводина у проблемима, јер има степен задужења који је у вези са три велика пројекта и да ће покрајина морати да врати тај дуг, али да има огроман минус који настао у систему "који је био нетранспарентан и потпуно злоупотребљен, и који је довео до великих афера".

"То да је близу 150 милиона динара потрошено на реконструкцију старе зграде Клинике за гинекологију и акушерство, а да ти радови нису изведени, познато је надлежним органима још од пре две године, а зашто не реагују и када ће реаговати остаје да се види. Те чињенице је потврдила буџетска инспекција и њени вештаци. Највећа штета лежи у томе што грађани трпе, да они који су уплаћивали порезе не могу да користе нешто што је ново и савремено", сматра он.

Мировић наглашава да је тешко побројати све злоупотребе које су чиниле претходне покрајинске администрације.

"Ми смо успели да се осврнемо уназад на неколико година, али тај систем постоји од 2000. године. Сигурно је једно, да је у тих неколико праваца нестало много новца, да су процедуре биле на маргинама, да приоритети нису поштовани, а да одлуке нису доношене према критеријумима, те да је Војводина била систематски уништавана у том периоду, и то је нешто што не може да се прескочи, нити заборави" закључује он.

Мировић додаје да је велико питање шта се дешавало 2004. 2005. 2006. те да људи у новој покрајинској администрацији нису толико моћни, ни способни, нити им је један од приоритета да се баве толико дуго уназад свим активностима влада које су биле од 2000. до 2004. па од 2004. до 2008.

"На ових десетак примера могу се видети размере ове политике и то је нешто више никада не може да се понови... то је нешто што мој тим ни у најцрњим сновима не може да следи, нешто што сам ја назвао потпуним и свеобухватним прекидом политике која је ненаменски трошила средства грађана Војводине", истиче он.

Говорећи о ребалансу буџета АП Војводине и вишку од 1,6 милијарди динара, насупрот дугу од 11 милијарди који је затечен приликом преузимања власти у Војводине, Мировић каже да се Војводина у континуитету од 2008. године задуживала за три велика пројекта.

Прво, на основу старе уредбе о подстицају грађевинарства, у време почетка економске кризе с краја 2008. када су средства из буџета исплаћивана за грађевинске пројекте и на тај начин помагана привреда. Затим, за санацију пропале Развоје банке Војводине, још једног "успешног" пројекта владе која била на сцени иза нас, као и за Каменицу 2.

"По та три основа, наше укупно задужење износи између 9,5 и 10 милијарди динара, а интересантно је да су камате на то задужење прилично високе - милијарду динара је камата. Поставља се питања како нико пре нас није ушао у рефинансирање тако високих камата. Разумљиво је да су се под тим условима узимали током 2008. 2009. и 2010. године, али већ од 2012. Постоји општи пад камата на тржишту новца и код банака се можете задужити по 4-4,5 одсто, а у последњих годину дана оне падају на испод 3 одсто", објашњава он.

Мировић истиче да је ово пример невероватне небриге према новцу грађана Војводине.

"Ми ћемо до краја 2016. извршити рефинансирање тих обавеза, смањићемо каматне стопе, објавићемо јавни позив и изабрати најбољу понуду. Повући ћемо нова средства да отплатимо стари дуг и добити период у којем ће Војводина бити растерећана тих обавеза. Тиме ћемо уштедети између 150 и 200 милиона динара, и извести операцију која ће нам омогућити да у критичном периоду, када доспева највећи део дуга на наплату, а то је 2017. и 2018. будемо потпуно растерећени за пројекте који су најављени", наводи он.

Лично сам Пајтића убедио да је фрушкогорска саобраћајница неопходна

Говорећи о пројекту изградње тунела кроз Фрушку гору, Мировић је рекао да је лично успео да убеди свог претходника, Бојана Пајтића, да треба да почне реализација тог пројекта, након чега су Министарство грађевинарства и Управа за капитална улагања у четири деонице припремили израду идејних пројеката и координирали израду урбанистичке планске документације на траси од Жежељевог моста до Руме.

"На данашњи дан идејни пројекат налази се пред комисијом, недостаје урбанистичка документација на траси кроз Петроварадин, која је и најтежа, а од јануара идуће године, усвајањем буџета за 2017. кренуће се и са решавањем имовинских питања, то јест откупа земље од грађана. У будућност ће о том пројекту водити Влада Србије, јер је то државни пројекат за пут првог реда", каже он.

Кад је реч о Жежељевом мосту, изразио је уверење да ће његова изградња бити коначно завршена до краја 2017. године.

"За неколико недеља биће завршен централни стуб, а већ су уговорене и приступне саобраћајнице. Све сад зависи од извођача радова, јер нема ни финансијских пробелма и постоје сви услови да се то обави до краја 2017. године", оценио је он.

Мировић је казао да се залаже и за формирање покрајинског јавног предузећа за одржаавање путне мреже у Вовјодини, за шта постоји правна могућнсот, али је, како је истакао већ годинама у том погледу отворено питање извора финансирања.

"Било би иделано кад би Покрајина могла да добије и форму и суштину, али ја не одлучујем о томе. Ми смо зато иницирали да се више од 65 милиона евра за рехабилитацију путева коначно почне реализовати и у Вовјодини. И за неколико недеља почеће реконструкција дела пута Нови Сад- Зрењанин. Више сам се усмерио на оно што реално можемо да урадимо у краћем року", рекао је он.

Мировић је казао да се Покрајинска влада успротивила одлуци Републичке владе о гашењу пруга у Војводини, наводећи да он нема проблем да изенсе совје мишљење, а нарочито, како је истакао, ако је оно аргументовано.

"Неке од тих саобраћајница имају велики старегијски и или економски значај и зато смо реаговали. Ми смо аргументовани образложил зашто се томе противимо и изразили намеру да са локалним самоправама покушамо да финансирамо делом одржавање тих праваца", додао је.

Изградња Клиничког центра питање опстанка Покрајинске владе

Према његовим речима, приоритет актулене Покрајинске владе биће изградња блокова Б и Ц Килиничког центра Војводине, за шта је везао и судбину свог кабинета.

"Изградња тих објеката јесте питање нашег опстанка, јер сви који су у ланцу доношења одлука треба да знају да је то важно и да се тако понашају, јер десет година чекамо на ту изградњу, а имамо обезбеђена средства. И никаква политика не сме томе бити брана. То мора бити изнад полтиике. Ја ћу јавно обавештавати јавност ако нешто буде шкрипило у том послу", поручио је Мировић.

Додао је да је пре неколико дана поднет захтев за грађевинску дозволу за блокове Б и Ц, те да очекује да ћеона бити издата до 20. октобра, а да "за годину и по треба да се виде кранови на том градилишту". А ако тако не буде, пдовукао је, онда ће неко други бити на његовом месту.

Кад је реч о изградњи нове зграде Радио-телевизије Војводине, Мировић је навео да је тај пројекат такође сврстао међу приоритетне јер је био "довољно Новосађанин и Војвођанин и мислио да је РТВ регионални бренд".

"Две ствари смо већ урадили, припрему документације и обезбедили средства за рушпење остатака старе зграде. Очекујем да до краја године имамо уговор, а затим врло брзо и његову реализацију. А следеће године чекају нас припреме за изградњу новог објекта. Има назнака за финансијску помоћ Владе Србије и града Новог Сада. А веруем да ћемо за две, три године бити пред усељењем", казао је председник Покрајинске владе.

Ускоро седница две владе у Новом Саду

Он је навео да постој иницијатова за доношење закона о финансирању покрајине, са којим се касни већ осам година, те да је о томе разговарао и са министром финансија Душаном Вујовићем, али да тајминг његовог доношења зависи од ситуације са јавним финансијама на националном ниову.

"Неопходно је да се донесе закон о финансирању Војводине и да се то питање избаци из политичке и врати у економску орбиту. Важно је и због тога да бисмо у Покрајини имали предвидив модел финансирања, јер би то омогућило много више инвестиција. О томе сам разговарао са министром Вујовићем пре три, четири недеље и сложили смо се да овоме треба приступити на професионалан начин. Очекуејм да Влада Србије, као предлагач закона, ово питање постави у трентку у ком модел реконструктурираних јавних фиансија на републичком нивоу буде у позитивном тренду. А док се то не деси, морамо се борити за боље финансирање Војводине кроз праксу каква постоји уназад неколико година", навео је он, додајући да очекујем да у наредном покрајинском буџету буде више средстава него ове године.

Мировић је најавио унапређење сарадње два нивоа валсти, јер је, како је навео, "Војводина важана и она је део Србије који мора и може још брже напред". Он рачуна на помоћ Републичке владе и премијера Александра Вучића у том погледу , а пре свега у привлачењу великих инвеститора у Покрајину. Најавио је и да ће врло брзо доћи до зајендичке седнице две владе у Новом Саду, а како би се сагледало како које министарство може да помогне покрајинским секретаријатима на реализацији великих пројеката.