Апсолутно сам уверен у политичку вештину, знање и умеће човека, који је добио поверење више од два милиона грађана Србије, и изабран у првом кругу избора за председника Србије, како је то Александар Вучић успео после 25 година, да ће наћи право решење и прави избор за руковођење Владом Србије, рекао је Селаковић за Телеграф.

Већ девет месеци немате званичну државну функцију. Многи су са великим изненађењем дочекали то, што нисте изабрани у нову Владу, с обзиром на то да се помињете као један од најближих сарадника изабраног председника и лидера СНС Александра Вучића. Да ли Вам недостаје рад у Влади?

– Никако не могу да кажем да ми недостаје та врста посла из једноставног разлога, што сам имао посао и пре него што сам дошао на високу функцију, министра у Влади Републике Србије. Драго ми је, што сам свом председнику странке и Владе, између осталог помогао да покаже да један о његових сарадника не мора да буде на некој државној функцији.

Државна функција је велика одговорност, велика обавеза, али и велика част и прилика да се покажете и докажете шта умете да радите. Ја сам четири године био министар у Влади, то је за мене изузезно значајан период живота, када сам научио многе ствари, али и урадио неке, које ће у годинама које долазе показивати свој значај. У сваком случају функцију нисам добио по рођењу. Оно што некад може да недостаје, то су људи са којима сте сарађивали.

У складу са претходним, помињете се често као будући премијер. Шта више кладионице Вам дају највеће шансе?

– Искрен да будем до сада нисам чуо ту информацију, јер не идем по кладионицама и не бавим се клађењем.

Ипак, и у јавности се често помињете као будући премијер?

– Слагао бих ако бих рекао, да сте ви први човек, које ме је то питао. Питало ме неколико ваших колега и одговорио сам оно што ћу и вама да поновим. Апсолутно сам уверен у политичку вештину, знање и умеће човека, који је добио поверење више од два милиона грађана Србије, и изабран у првом кругу избора за председника Србије, како је то Александар Вучић успео после 25 година, да ће наћи право решење и прави избор за руковођење Владом Србије.

Оно што је сигурно и што политички опоненти не могу да оповргну да ће после Вучића, онај ко дође на место премијера имати много тежи задатак. Александар Вучић је најспособнији српски премијер у протеклих неколико деценија. То је показао својим радом, својом вредноћом, марљивошћу, упорношћу, али на првом месту својим резултатима. Много тога је Вучић урадио за Србију, почев од фискалне стабилизације, спречавања банкрота, до доласку у ову фазу када имамо уштеђених неколико десетина милиона евра, које можемо да инвестирамо у развој. Свакако да је један од најважнијих резултата смањење незапослености са 26 на 13 одсто, да не причамо о километрима аутопутева, обнови инфраструктуре, јавних установа и институција.

После таквог једног премијера ко дође на такво место, имаће задатак да макар одржи такав ниво активности, које је Вучић постигао. То је много тешко. Оно што сам апосолутно сигуран да ће Вучић наћи добро и паметно решење. Не сме ослонац да буде на појединцу, већ на тиму. Влада мора да буде добро уиграна тим, који даје резултате и који држи такву динамику развоја Србију, какав је постигнут у претходном периоду.

Какав је Ваш став, као члана Председништва СНС, да ли на челу Владе треба да буде напредњак, неко од коалиционих партнера или ванстраначка личност, пошто се помињу све те три опције?

– Имамо много квалитетних и способних људи, да ли причали о онима који су део СНС или онима који су из редова наших коалиционих партнера или нестраначких личности. Политика је, како је то Бизмарк рекао, вештина могућег. Оно што је могуће данас, већ за два дана неће бити могуће. Зато само малопре рекао, верујем у политички инстинкт Александра Вучића, који је до сада показао да не омашује и одлуке које је доносио које многи нису разумели у тренутку, после неколико месеци су их разумели и схватали њихову политичку тежину. Тако сам уверен и у овом случају, не избегавам конкретан одговор на ваше питање, али овде ствари нису црно-беле, некада су у питању чисте нијансе.

Важна ствар је да Влада наставља да има председника државе, који ће контролисати њен рад. Новоизабрани председник државе Александар Вучић ће свакако испуњавати ту своју уставну и законску дужност, контролисаће рад Владе у границама својих законских овлашћења и сваки будући председник Владе, који буде дошао после Вучића имаће у њему контролора, што морати признати за неког ко није вредан неће бити олакшавајућа околност, али ће за Србију то бити добро.

Осим са функцијом премијера, повезују Вас и са функцијом градоначелника Београда. Вучић је најавио да ће актуелни градоначелник Синиша Мали раније отићи са функције, пре лета. Да ли Вас евентуално можемо очекивати на тој позицији?

– Право да вам кажем о томе нисам размишљао. Било је доста приче о томе и пре него што је мој колега и пријатељ Синиша Мали изабран за градоначелника 2014. године. Моје је мишљење је да докле год је Синиша Мали градоначелник Београда, ја ту тему нећу коментарисати из чисте пристојности.

Прво, нас двојица смо пријатељи, друго, Синиша Мали је један изузетно успешан градоначелник Београда. Када прође неколико година, када се иступе новинарске инсинуације које нису доказане, видеће се да је Синиша Мали руководио градом на један домаћински начин. Постигнута је финансијска консолидација, удвостручен је број хотела у Београду, број туриста је неколико пута порастао, док је број градилишта десет пута већи. У време његовог руковођења градом је започета реализација “Београда на води”. Ви данас можете да видите прва велика здања у том комплексу. Да не причамо о његовој улози и помоћи премијеру када је оживљавана Ер Србија, после суноврата ЈАТ-а.

Још увек није саопштено да ли ће Вучић поднети оставку на место председника странке, због избора на место шефа државе. Какав је Ваш став о томе?

– Не сумњам да ће Александар Вучић самостално донети ту одлуку и да ће имати јако образложење за сваку врсту одлуке коју донесе. Наравно, то мене не лишава могућности да имам свој став. А, мој став јесте да бих ја искрено више волео да Александар Вучић остане на челу СНС, као њен председник, без обзира што ће ускоро ступити на дужност председника Републике Србије.

Србија није држава у којој постоји институт уставног обичаја. Јесте за сваку похвалу то што је председник Томислав Николић поднео оставку на место председника странке, када је изабран за председника државе и током обављања своје функције имао је пуно разумевање за рад Владе и пружао је пуну подршку у тренуцима када је Влади било најтеже.

Али, ја, као човек Српске напредне странке, члан Председништва и неко ко заиста везује за помен СНС – Александра Вучића, ја бих волео да остане на челу странке.

Медији су Вас означили као неког, ко је у протеклој кампањи имао велику улогу на терену. Да ли је она евентуално послужила и за Ваше приближавање бази и чланству, а у вези са претходним питањем?

– Ово су били од 2012. године четврти избори на нивоу Републике у чијој сам кампањи учествовао. Трудио сам се да сваки пут будем присутан на терену и радим са нашим људима. Могу да вам кажем да у политичком раду, нема лепше ствари него када се бавите партијским радом. Нема лепше ствари неко бити у кампањи, радити са чланством и разговарати са људима.

Неће да инсинуирам, па да кажем да сам сада био више присутан него у претходним циклусима, али далеко од тога сам био једини. Доста мојих уважених колега, попут Братислава Гашића, који је био веома активан на терену, али ту су били и Милош Вучевић, Марко Ђурић, Дарко Глишић, даме из наших редова, и сви смо трудили да дамо допринос изборној победи нашег председничког кандидата Александра Вучића.

За мене је била част, сваки пут када сам учестововао у кампањама, тако је било и овога пута. Али, ако хоћете озбиљно да се бавите политиком, комуникација са чланством није важна само у периоду изборне кампање, већ између изборних циклуса, јер тада показујете да вам је заиста стало да помогнете људима на терену да нешто добро ураде.

Пошто сте правник и бивши министар правде, како коментаришете последња дешавања у вези са Рамушем Харадинајом и одлуком француског суда?

– Мислим да је Александар Вучић најбоље прокоментарисао новинарска питања на сличне теме, која су се тицала наших одлука у односу на француску, када је рекао да није изабран за председника вазалне државе, већ суверене, која има свој став и мишљење. Са друге стране, наши државни органи поступцима и поступањем у случају Харадинај су поштовали наше законе.

Француска је донела одлуку, какву је донела. Али, је ово била још једна у низу прилика, да схватимо какав је однос великог броја западноевропских земаља према неким нашим виталним, националним питањима, као што је политичко питање број један у Србији, а то је питање Косова и Метохије. Који је њихов однос према прошлости, која нас везује за Косово и Метохију, конкретно питање ратних злочина. Као неко ко је обављао функцију министра правде, као Србин и грађанин Србије, могу да кажем да нисам задовољан таквом одлуком.

Ту одлуку је донела једна држава, ја бих се забринуо да је такву државу донела наша држава. С обзиром да није донела наша, а ми водимо рачуна о свом образу, ми требамо да задовољни што није донела наша држава. А, што је донела држава са којом имамо споразум о стратешком партнерству, то нас боли.

Велике државе се руководе својим интересима, иако нама остаје да се крстимо и чудимо, како је могуће да је неко спреман да амнестира ратног злочинца, за чија злодела постоје докази, изјаве и мртви људи.

Ово је само још једна прилика да схватимо, као народ, да ћемо се за своје интересе борити искључиво сами. Да у борби за те интересе тражимо савезнике, да нам нису у свему савезници исти. Видели сте да је после одлуке француског суда о Харадинају уследила реакција само од Руске Федерације. Како нас после неко да тера да Русима уведемо санкције.

Овоме желим да додам и да се неретко са Запада у Србији окупљају људи који нам скрећу пажњу на поступање нашег Посебног одељења Вишег у Београду и нашег Тужилаштва за ратне злочине како ми не процесуирамо довољно ратне злочине и не бавимо се довољно том темом. После оваквог поступка у случају Харадинај, било каква прича таквог спочитавања пада у воду.

Овог пролећа су прилично узбуркане страсти на Балкану. Ситуација у Македонији је у фокусу. Како видите ситуацију у овој земљи?

– Ситуација у Македонији је веома тешка, комплексна и сложена. Македонија је нама суседна држава, држава у којој живи доста људи који су родбински, пријатељски и пословним везама везани за људе у Србији. Никада није добро, када је комшији лоше. За нас је од кључне важности да се сачува мир, да не буде никакве врсте сукоба.

Са друге стране, бојим се да дешавања у Македонији показују да неке ствари више неће бити као што су биле раније. Не бих волео да се тамо дешава нешто кроз шта смо ми као држава пролазили, а опет бих рекао да је страни фактор умешан у дешавања у Македонији.

Да пређемо на теме, које су много ведрије, када је у питању Ваш аганжман. На челу сте Комисије која ће припремити међународни конкурс за изградњу споменичког комплекса Стефану Немањи. Пре свега, колико је важно да подигнемо свест наших грађана о овом важном поглављу српске историје и који су рокови за реализацију овог важног подухвата?

– Рокови су већ одавно истекли, јер смо ми као народ били дужни да оснивачу средњевековне српске државе подигнемо споменик. Човеку од кога Срби у средњем веку почињу да рачунају време, да се поетски изразим. Ми идемо у сусрет прослави великих историјских јубилеја. 2018. године обележићемо стогодишњицу завршетка Првог светског рата у ком је Србија поднела највећи терет и жртве ослобођења других народа. 2019. године ми обележавамо 800 година од како је СПЦ стекла аутокефалност, а Свети Сава крунисао свог брата, Стефана Првовенчаног за првог краља Србије.

Република Србија има обавезу и дужност, због генерација које су за нама, које данас живе и које ће у њој живети, да такве јубилеје обележи на одговарајући начин. Стефан Немања и његови потомци, подигли су за живота својим деловањем и својим делима споменике који ће постојати док постоји Србија и српски народ. То су резултати њихове владавине и њихови доприноси развоју српске државе, нације и културе. Иза њих су остале сјајне задужбине. Само за Стефана Немању помињем Хиландар и Студеницу.

Ред је дошао, да једна генерација којој је запало да обележи годишњицу тако значајних датума из историје Србије, да се та генерација одужи родоначелнику највеће и најважније династије, која је дала десетине светаца и владара, подизањем једног споменичког комплекса.

Комплекса у оквиру кога треба да се подигне споменик самом Стефану Немањи и музеј српског средњег века. Једне епохе наше историје из које је после вишевековног ропства остало много тога вредног и значајног. Оно што је много важно рећи, да ми морамо то да урадимо због наше деце, али и себе самих.

Епоха средњег века је много слабо присутна у нашем свакодневном животу. Ви када одете у Мађарску, ви ћете на пола новчаница видети ликове средњевековних краљева, а када дођете у Србију неће видети ниједну. Ми као да се нечега стидимо када је у питању наш средњи век. Ако ми сами себе не ценимо, ко ће нас ценити и уважавати.

Споменици су личне карте, сведочанства идентитета. Наш народ заслужује да има велелепан, достојанствен споменик, достојан лика и дела Стефана Немање, Симеона Мироточивог.

Иницијативом председника Владе Александра Вучића формиран је Одбор за подизање тог спомен-комплекса. Имам ту част, прилику и задовољство да заједно са два уважена имена српске академске заједнице, то су академик Љубомир Максимовић и академик Светомир Арсић Басара будем у Комисији која има задатак да припреми међународни конкурс за добијање идејних решења за подизање тог споменика.

Извор: "Telegraf.rs"