Министар правде Никола Селаковић изјавио је данас да ће потврђивање три споразума са Турском допринети већој правној сигурности физичких и правних лица, али и ефикаснијој борби против организованог криминала.

"Решења садржана у овим уговорима треба да допринесу већој правној сигурности физичких и правних лица једне државе када се нађу на територији друге државе, а то је право на правну заштиту, право на бесплатну правну помоћ, заштиту сведока, изузимање од плаћања парничних трошкова, употребу језика..", прецизирао је Селаковић образлажући у парламенту предлоге три споразума са Турском.

То су споразум о изручењу, о узајамној правној помоћи у кривичним стварима и о узајамној правној помоћи у грађанским и трговачким стварима.

У кривично правној материји предложена решења ће, како је навео, омогућити далеко обимнију и разноврснију правну помоћ између две државе као што је на пример привремена предаја лица лишених слободе.

"То је посебно важно за откривање и сузбијање организованог криминала", оценио је министар правде.

Створиће се, и како је навео, основ за чвршћу и обавезнију правну сарадњу између надлежних органа две државе како окривљена, тако и осуђена лица не би бекством из једне у другу државу избегла кривичну одговорност.

Селаковић је рекао да ће изгласавање ових уговора подићи међународно правну сарадњу Србије и Турске на знатно виши ниво, поготово имајући у виду да је први од три важећа споразума који уређују ове области закључен пре 80 година.

Чекамо промене Устава, Влада не одустаје од реформе

Министар правде Никола Селаковић изјавио је данас да то што се у скупштинској процедури скоро годину дана налазе измене и допуне два закона - о Државном већу тужилаца и Високом савету судства не значи да је Влада одустала од реформе правосуђа, јер су за усвајање ова два закона потребне уставне измене.

Он је одговарајући на питање посланика због чега се од 8. августа 2014. године ови закони налазе у скупштинској процедури, објаснио да су сви надлежни учесници овог процеса, као и Европска комисија сагласили да је неопходно усвајање уставних измена па након тога и предложених закона.

Он је рекао да је један од разлога за њихово неусвајање и то што се ових годину дана ради на Акционом плану за поглавље 23 и да је у процесу скрининга заузето становиште да “када су у питaњу овакве ствари сачекамо Акциони план за поглавље 23”.

У погледу ова два закона се, међутим, како је навео, отишло и корак даље јер су се сви кључни актери сагласили и да је за постизање циљева зацртаних у Националној стратегији реформе правосуђа неопходно сачекати и измене Устава, па након тога усвојити предложене законе.

“Када су предлози закона послати Скупштини, Европска комисија нас је саветовала да разговарамо са свим учесницима у овом процесу и да од њих тражимо изјашњење да ове законе треба усвајати или их одложити за период након изгласавања уставних промена, а сви су сагласили за ово друго”, истакао је Селаковић и подвукао да Влада не одустаје од реформе правосуђа.

Он је додао и да је у међувремену стигла експертиза Венецијанске комисије која је скренула пажњу да неки предлози садржани у ова два закона немају њихово најпозитивније мишљење.