БРИСЕЛ - Премијер Александар Вучић изјавио је вечерас, у паузи мини самита о мигрантима у Бриселу, да ће Србија учинити све да са мигрантима поступа хумано, али да неће пристати да буде тампон зона.

Вучић је на питање новинара шта ће Србија учинити уколико Немачка и Аустрија затворе границе за мигранте, а Хрватска постави ограду, рекао: "А шта очекујете да урадимо? Србија не може да буде тампон зона".

Он је рекао да не очекује никакве спектакуларне одлуке самита и да је главно било то што су се лидери 13 држава дуж западнобалканске руте састали и разменили мишљења.

"За сада се ради о политици малих корака", рекао је српски премијер, истичући да је криза сувише сложена да би се могла брзо решити.

Упитан на шта је конкретно мислио кад је рекао да ће Србија поднети део терета пријема миграната и да ли је у том смислу на вечерашњем скупу било неких захтева, Вучић је рекао да ништа конкретно од Србије није тражено.

Он је навео да је Србија спремна да прими одређену квоту миграната, али и упитао шта урадити са оним људима који не желе да остану у нашој земљи.

"Ако је Хрватска спремна да прими 2.000 људи, ми смо спремни да примимо 3.000, али је кључно питање шта урадити са оним људима који не желе да остану у нашим земљама, да их ставимо у затворе? Претпостављам да не. И то је кључно питање за све наше земље", упитао је Вучић.

Вучић је, наводећи да је кроз Србију до сад прошао највећи број избеглица, рекао да је на састанку захтевао да чује свеобухватно решење ЕУ које ће Србија у складу са европским вредностима поштовати, али да није чуо конкретан задатак.

"Мислим да сам разумео каква је идеја, али тај конкретан задатак нисмо чули", рекао је Вучић.

Он је навео да ни Србија, са своје стране, није тражила од Европске уније неку помоћ.

"Ја нећу да плачем и нећу да цвилим", казао је Вучић, напомињући да сума која је до сад примљена из ЕУ "није нарочито велика" и да Србија још има средстава да се сама брине о мигрантима.

Он је истакао да највећи терет кризе сносе Немачка и Аустрија, које треба да приме те људе, а да је Србија транзитна земља.

Вучић је поновио да Србија за сад нема намеру да подиже ограду према Македонији или било којој другој суседној земљи и додао да су односи Београда и Скопља одлични.

"Подизање ограда би могло да буде делотворно за једну, две или три земље, али то није свеобухватно решење", рекао је Вучић.

Упитан да ли је тражио од Немачке и Аустрије да не затварају своје границе за мигранте, Вучић је одговорио одречно.

"На шта би личило да ја тражим (од немачке канцеларке Ангеле Меркел) да прими још милион или два милиона мигранта кад су Немачка и Аустрија већ поднеле толики терет", упитао је премијер Србије.

"То би било непристојно и увредљивом а ја себе сматрам пристојним човеком", рекао је Вучић.

Премијер је рекао да Србија до сад није користила сузавац и силу према мигрантима, да има добар однос према њима, којим су и сами мигранти задовољни.

Понећемо свој део терета

Вучић је раније изјавио да је Србија спремна да преузме део терета збрињавања избеглица, иако није чланица Европске уније, али да је неопходно пронаћи целовито решење.

“Прихватићемо квоту и спремни смо да понесемо свој део терета", рекао је Вучић новинарима уочи самита, на којем, осим Србије, уцествују шефови држава и влада Немачке, Аустрије, Холандије, Луксембурга, Хрватске, Мађарске, Словеније, Румуније, Бугарске, Грчке и Албаније.

Премијер је поновио своју ранију изјаву да Србија неће подизати жице дуж граница са суседима и нагласио да је сада важно тражити заједничко европско решење.

“Морамо да видимо да ли треба да бранимо европске границе или ће се наћи свеобухватно решење, које ће представљати успех за све”, казао је он, додајући да је Србија спремна да се конструктивно ангажује у тражењу тог решења.

Заједнички решавати мигрантску кризу

Највиши функционери Европске уније заложили су се уочи данашњег мини самита у Бриселу за заједнички приступ решавању мигрантске кризе и бољу сарадњу држава дуж западнобалканског избегличког пута.

“Данас не можемо да правимо разлику међу чланицама и нечланицама ЕУ јер криза погађа цео континент", рекао је новинарима комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан пред почетак састанка, на који су, осим десет чланица ЕУ, позвани и шефови држава и влада Србије, Македоније и Албаније.

Он је казао да се нада да ниједна земља неће постати “паркинг за избеглице” и да треба дуж пута изградити нове центре за прихват избеглица и “вруће тачке”, на којима ће стручно особље регистровати мигранте.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини је, долазећи на самит, рекла да очекује конкретне оперативне мере и кохерентан заједнички приступ решавању проблема.

“Ова криза неће ускоро проћи”, упозорила је она и истакла да је неопходно отклонити и узроке проблема покретањем дипломатске акције за окончање рата у Сирији.

Председник Европског парламента Мартин Шулц је скренуо пажњу на растући проблем ксенофобије и националног егоизма у Европи и критиковао оне који мисле да се са избеглицама треба обрачунавати силом.

“Они који посежу за насиљем су срамота Европе”, казао је он.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је, долазећи у седиште Европске комисије, рекла да је циљ самита, на коме поред представника Немачке, Србије, Албаније и Македоније, учествују и лидери Грчке, Румуније, Бугарске, Мађарске, Хрватске, Словеније, Аустрије, Холандије и Луксембурга, да се боље уреди прихват избеглица како би им се олакшао живот.

"Мораћемо да поставимо регистрационе центре на нашим спољним границама", казала је канцеларка и додала да је за то неопходна помоћ Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, европске пограничне службе Фронтекс и Канцеларије ЕУ за подршку азилантима.

Председник владе Мађарске Виктор Орбан је казао да Мађарска, након што је дуж границе са Србијом и Хрватском подигла жицу, више није на мигрантском путу и да на самиту учествује само као посматрач.

“Надам се да ће вечерас бити окончана политика отворених врата и позивања миграната да дођу у ЕУ, јер се тиме крши Шенгенски споразум”, казао је Орбан, чија је политика према избеглицама у супротности са ставовима већине чланица ЕУ.

Хрватски премијер Зоран Милановић је критиковао Грчку што пропушта мигранте и указао да они, када дођу до Хрватске, већ прошли кроз бар четири државе.

“Ово је пожар, а у пожару нико не обраћа пажњу на прометне знакове”, казао је он.

Словеначки премијер Миро Церар је упозорио да ЕУ прети распад, ако вечерас не буде постигнута сагласност о политици према мигрантима, док је грчки премијер Алексис Ципрас указао да су за решавање кризе неопходна и знатна финансијска средства.

"Грчка је спремна да изгради пет нових прихватних центара са "врућим тачкма, али очекујемо и од других да испуне своје обавезе", рекао је он.

Ципрас: Турска неопходна за решење избегличке кризе

Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је данас да самит лидера Европске уније и Балкана о избегличкој кризи има мало сврхе уколико Турска није укључена.

Ципрас је критиковао неке чланице ЕУ због тражења само оних решења којима би избеглице остале изван њихове земље, а не начина за решавање кризе у целости, пренео је АП.

"Нажалост, до данас, било је тешко да се пронађе решење, јер је низ држава заузео став "није у мом дворишту", рекао је Ципрас по доласку на мини самит у Бриселу лидера ЕУ и држава које се налазе дуж балканске руте којом избеглице стижу у Европску унију.

Грчки премијер је истакао да Турска има посебну одговорност када је реч о избегличкој кризи.

"На крају (избегличког) ходника, постоји улаз. Тако да уколико не будемо могли да се договоримо са државом на улазу, плашим се да ће бити веома тешко пронаћи решење", додао је он.

Грчка се суочава са највећим притиском избегличког таласа, пошто на стотине хиљада избеглица из Сирије, Авганистана и других држава преко Турске стиже у ту земљу, на свом путу ка ЕУ.